Emocionalni razvoj je jedan od najvažnijih aspekata razvoja deteta. Možemo reći da je on rezultat uticaja temperamenta i okoline u kojoj dete odrasta. Neosporna je važnost fizičkog, kognitivnog ili razvoja govora, međutim, veliki značaj u funkcionisanju deteta samog sa sobom i u svetu koji ga okružuje ima emocionalni razvoj.
Ukoliko emocionalni razvoj nije u skladu sa uzrastom, detetu će biti teže odrastanje bez obzira na sva znanja ili sposobnosti koje poseduje. Dete može znati da čita ili piše, ali ako ima strah od autoriteta ili tremu od nastupa pred drugima, i pri tom ne zna da kontrolise i reguliše emocije, ono neće pokazati naučene veštine čitanja i pisanja. To isto važi i za odrasle, ako ne znamo da regulišemo i kanališemo svoje emocije, nećemo moći optimalno da iskoristimo svoje ostale kapacitete i sposobnosti.
Karakteristike dečijih emocija
Emocije kod dece se razlikuju od emocija kod odraslih. Možemo reći da ono što karakteriše dečije emocije je jednostavnost, spontanost, dete ih odmah izražava. Izuzetak od ovoga su specifične situacije u kojima je dete dobilo poruku i naučilo da se određene emocije ne izražavaju. Takođe, karakteristično je i to što su emocije kod dece često kratkotrajnije, ali snažnije, intenzivnije, jer dete još uvek nema razvijenu samokontrolu, već ih otvoreno i spontano ispoljava.
O emocijama i emocionalnom razvoju dece se dosta piše i priča, što od strane stručnjaka iz oblasti dečijeg razvoja, ali i roditelja koji se sve češće interesuju za teme kao što su kako pomoći detetu kada je uplašeno ili šta učiniti kada je dete agresivno.
Roditelji često ulažu veliki trud da nauče dete o svojim ili emocijama drugih ljudi. Ono što se uviđa kao problem je da kada su smireni, roditelji žele da čuju kako se dete oseća, žele pomoći detetu da se nosi sa emocijom sa kojom se suočava. Međutim u stresnoj situaciji, više ili manje nesvesno, roditelj reaguje u skladu sa svojim sopstvenim osećanjima, a ne u skladu sa onim što je detetu potrebno. Zbog toga je poznavanje emocionalnog razvoja veoma važno kao i učenje emocionalnoj pismenosti na ranom uzrastu i emocionalno opismenjavanje roditelja. Кoliko god da znamo kako da reagujemo kada smo smireni, odmorni, puni ljubavi prema detetu kao i kada je dete najmirnije i sa njim se može najlakše dogovoriti, veoma je važno i da naučimo kako da se ponašamo u stresnim situacijama. Zivot nameće i bolne trenutke koji nas muče i sa kojima tesko izlazimo na kraj, kada prođu, ponekad ne želimo da se setimo, a koji veoma utiču na socijano-emocionalni razvoj deteta i odnos koji imamo sa njim.
Ono što su bitni segmenti emocinalnog razvoja deteta jesu veštine kojima treba da ovlada kako bi prepoznao sopstvena osećanja, sposobnost da sa njima uspešno upravlja kao i da razume osećanja i potrebe drugih. I važno je nastojati da ih dete izgradi još od ranog uzrasta.
