Postoje osobe koji su ekstrovertne, okrenute ka drugima ljudima, socijalno prilagodljive i pričljive. Druge su više introvertne, okrenute ka sebi, tihe, sa izraženim sposobnostima fokusiranja. Ove razlike su na istom kotinuumu i čine svakoga od nas jedinstvenim na sebi svojstven način.
Roditelji svoje introvertno dete percipiraju kao stidljivo i uglavnom su zabrinuti zbog njegovog ponašanja. Recimo, kada se dete samo igra u parku, dok se sva ostala deca igraju zajedno. Ili na dečijem rođendanu sedi samo i boji bojanku, dok druga deca učestvuju u zajedničkim aktivostima. Roditelji često budu zabrinuti zbog ovakvih situacija i pitaju se da li su takva ponašanja njihove dece u redu. Posebno ako su roditelji ekstrovertne ličnosti, dodatno budu zbunjeni, jer im je teže da shvate i poistovete se sa ponašanjem deteta.
Najčeše karakteristike stidljive dece su:
- Rezervisanost u odnosu sa drugima
- Izbegavanje javnih nastupa, recitovanja, učestvovanja u priredbama i sl.
- Imaju par dobrih prijatelja
- Više vole da slušaju nego da pričaju
- Često ostaju u svojoj sobi kad imate goste
Šta roditelji mogu da urade da bi pomogli svom stidljivom detetu?
Korisno je da stvarate prilike detetu da bude u interakciji sa okolinom, na primer da plati račun na kasi, da pita prodavca gde se nalazi sladoled, da sam naruči sebi hranu u restoranu i slično, naravno, dok ste vi pored njega. Za stidljivo dete te socijalne interakcije mogu biti previše izazovne, ali kada mu stalno pružamo priliku da u njima učestvuje, omogućavamo mu da vežba socijalne veštine i smanjuje neprijatnost koja se pojavljuje u interakciji sa drugima.
Pričajte sa detetom o načinima na koje se stiču prijatelji. Ako vaše dete želi da stekne nove prijatelje, ali ne zna kako da to realizuje, ponudite mu neki savet, neko vase iskustvo, npr. predložite mu da ponese svoju loptu u park i pozove drugu decu da se zajedno igraju ili da odnese mali poklon novoj porodici i detetu koje se doselilo u vaš kraj. Kako bi vašem detetu bilo što lagodnije, organizujte neku igru uloga, u okviru koje biste provežbali načine kako se prilazi novim prijateljima, kako se sa nekim upoznajemo. Pritom, ma koliko da je važno da podstičemo dete da istražuje socijalne odnose i stupa u interakciju, važno je da poštujemo njegove granice i ne forsiramo ga kada za to nije spremno.
Ono što je još bitno istaći, stidljivoj deci (kao i odraslim osobama) potrebno je neko vreme koje će provesti sami kako bi se regenerisali i povratili energiju. Važno je da im to dozvolite i omogućite da budu ono što jesu, da istražuju i proširuju svoje socijalne odnose dok istovremeno imaju i potrebno vreme za sebe.
Mali procenat dece razvije znakove socijalno anksioznog poremećaja, upornu, intenzivnu anksioznost ili strah od socijalnih i drugih okruženja. Samo zato što povremeno doživi napetost u društvenim situacijama, ne mora da znači da vaše dete ima socijalnu fobiju. Mnoga deca su stidljiva, makar s vremena na vreme, međutim, to ne ometa njihovo svakodnevno funkcionisanje. Socijalna fobija, sa druge strane, prilično remeti rutinsko funkcionisanje i izaziva veliku patnju. Dobra vest je da je poremećaj socijalne anksioznosti izlečiv, pa čak i deca sa teškim socijalnim fobijama mogu ih prevazići putem rane i odgovarajuće intervencije u cilju zaštite mentalnog zdravlja.
