„Ti mene ne razumeš“,
„Ne ponašaj se prema meni kao da sam beba“,
„Ne želim da provedem praznike sa tobom kod kuće“…
Kada se tinejdžer obrati na ovakav način, on salje jasnu poruku i znak. U tim trenucima roditelji se pitaju, šta se desilo sa prijatnom i toplom komunikacijom koju su imali sa svojim detetom? Zašto je svaki razgovor sa njim postao kao šetnja po minskom polju?
Kako prebroditi izazovan period u odrastanju deteta?
Konflikti izmedju roditelja i tinejdžera su česti. Medjutim, oni ne znače da nešto nije u redu u njihovom odnosu ili da roditeljima nedostaju neke veštine. Oni su između deteta u određenim godinama i roditelja skoro pa neizbežni, i nužan su aspekt razvoja adolescenata na njihovom prelasku iz dečijeg u odraslo doba.
Međutim, postoje načini da ovaj period prođe lakše i za decu i za roditelje. Roditelji mogu proširiti svoja znanja o adolescenciji kao razvojnom periodu i specifičnostima kroz koje adolescenti prolaze, razvijati model pozitivne komunikacije tako da prevaziđu neslaganja na zdrav način i prepoznaju znake kada odnos između njih i deteta počne da izmiče kontroli.
Neke bitne činjenice koje je važno da zna roditelj svakog tinejdžera su:
1. Dete prolazi kroz dva različita, ali povezana procesa. Prvi je pubertet (telesni razvoj), a drugi je adolescencija (emocionalni i socijalni razvoj).
2. Pubertet počinje sve ranije i ranije. Po nekim novijim istraživanjima kod devojčica u proseku oko deset godina, a kod dečaka oko jedanaeste, dvanaeste godine.
3. Kako pubertet počinje ranije, stvara se sve veći jaz između telesnog i psihičkog sazrevanja, što čini ovaj period posebno komplikovanim i osetljivim. Takođe, tinejdžerske godine su neverovatno značajno doba kada i mozak prolazi kroz važne preobražaje.
4. Posledica procesa preoblikovanja nekih moždanih funkcija utiče na to da tinejdžeri imaju smanjenu sposobnost donošenja odluka, takođe, smanjena je i sposobnost procesuiranja emocionalnih reakcija i kontrole impulsa.
5. Hormonalne promene značajno utiču na metabolizam i ritam spavanja.
Stručnjaci koji se bave tinejdžerima primetili su da je znatno drugačiji mehanizam ponašanja kod dečaka i kod devojčica. Dok je dečacima potrebno da su roditelji jaki i uvek prisutni, za devojčice treba više strpljenja i dosta razumevanja.
U kontekstu svih ovih promena, važno je razumeti da konflikt između roditelja i deteta u adolescentskom periodu jeste jedan od načina prelaska deteta u nezavisnost i kompetentnost odraslog doba. Građenje i održavanje pozitivne, otvorene i iskrene komunikacije je bitno u svakom životnom dobu. Međutim, možemo reći da je tokom tinejdžerskog perioda važnije više nego ikada da roditelj i dete mogu na zdrav način da komuniciraju na bilo koju temu.
Zajedničkim snagama do rešenja konflikata
Ono što takođe može pomoći je i da roditelji o svojoj porodici razmišljaju kao o sistemu. Nije uvek sve tako jednostavno da možemo reći kako je odgovorna samo jedna strana. U porodici, svi članovi utiču jedni na na druge i važno je da to imamo na umu kada pokušavamo da rešimo neki problem.
Iako možemo reći da su konflikti roditelja i tinejdžera neizbežni, ipak postoje situacije koje će zahtevati intervenciju nekog od stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem. Ukoliko smatrate da je vaš odnos zapao u veću krizu ili vaš tinejdžer u situaciju koja je ozbiljna, važno je na vreme potražiti pomoć.
