Verovatno ste nekada za sebe ili nekog drugog rekli, ili čuli da neko kaže, „ja sam optimista“ ili „ja sam pesimista“ i stoga smo skloni da zaključimo da su optimizam ili pesimizam karakterne crte ličnosti. Međutim, oni to nisu. Optimizam ili pesimizam je način razmišljanja iskustveno usvojen koji upražnjavamo u odredjenim situacijama , a koji dominanto utiče na to kako vidimo svet i našu ulogu u njemu.
Šta je optimizam?
Ono što su različiti psihoterapijski programi dokazali je da je optimizam kognitivna veština koja se može naučiti. Takođe pokazali su da različita pesimistična uverenja mogu biti usmerena ka povećanju sposobnosti rešavanja problema, fleksibilnosti ilii rezilijentnosti. Jedno veliko istraživanje koje je sproveo Martin Selidžman pokazalo je da optimisti doživljavaju manje stresa od pesimista kada proživljavaju teške situacije u životu, kao i to da od loših situacija dobijaju neke koristi. Takođe, optimisti imaju mnogo manje šanse da se suoče sa problemom depresije, ankisoznosti, jer u njihovom ponašanju dominiraju neki zdraviji obrasci. Optimisti su skloni da stalno ulažu napor u iznalaženje boljih rešenja i nastoje da uče iz iskustva, bilo ono pozitivno ili negativno, za razliku od pesimista koje karakteriše češće odustajanje pred izazovima. Čak i kad je pesimista u pravu, jer stvari krenu loše, on se fokusira samo na zastoje i probleme.
Iako postoje mnogobrojne prednosti u optimističnom načinu razmišljanja, pesimizam u nekim situacijama nas pripremi na bolju organizovanost, pa stoga možemo reći da ne postoji „pravi“ način razmišljanja i da ako se držimo samo jednog stila ograničavamo sopstvene mogućnosti. Ukoliko razvijamo stil razmišljanja koji je fleksibilan može nam pomoći da ostanemo otvoreni ka različitim mogućnostima izazova, ograničenja i problemima sa kojima se suočavamo dok zadržavamo pozitivan stav i imamo nadu prema budućnosti.
Optimistične iluzije i realistični optimizam
Kada želimo da povećamo naš optimistični stil gledanja na realnost, mi zapravo želimo da razvijamo realistični optimizam, a ne optimistične iluzije. Nesagledavanje realističnih posledica, koje nas vode ka neprocenjenim rizičnim situacijama i izbegavanje preventivnih strategija uz pomoć kojih je moguće izbeći negativne posledice je u domenu optimisticne iluzije.
Realistični optimizam podrazumeva nadu za pozitivnim ishodom tako što ćemo postavljati optimalne ciljeve i raditi na njihovom ostvarenju bez očekivanja da će se on postići sam od sebe. Naše nade i očekivanja pozitivnog ishoda nisu samo povezane sa načinom razmišljanja o željenom ishodu, već se radi o tome da treba povećati verovatnoću željenog i očekivanog, preuzimajući aktivnosti i uzimajući u obzir trenutnu situaciju, lična i spoljašnja ograničenja.
