Najvažniji deo u socijalizaciji deteta je porodično vaspitanje. Pravilno vaspitavajući dete, pripremamo ga za samostalan život u društvu drugih ljudi. Za to je potrebna ljubav i disciplina. Pitanje dobrog modela vaspitanja je zapravo pitanje raspodele moći između zahteva, pohvala i nagrada, kritika i kazni koje prate proces dečije socijalizacije i grade vaspitni stil roditelja. Mercedes model vaspitanja Vam može pomoći da poboljšate svoje roditeljske veštine.
Šta predstavlja mercedes model vaspitanja?
Mercedes model vaspitanja govori o tome koliko je važno deci postavljati zahteve. Takođe ukazuje na to da je bitno da ih pohvalimo i nagradimo kada na njih odgovore, odnosno kritikujemo, pa i kaznimo kada taj odgovor izostane.
Uspešno vaspitanje dece je zapravo veština u kojoj je važno da jasno postavimo zahteve detetu. Zatim, važno je da pohvaljujemo i nagrađujemo i time deci pokazujemo koliko uvažavamo njihov trud i želju da na zahteve odgovore, ali i kritikujemo i kažnjavamo ukoliko njihovo ponašanje nije adekvatno
Mercedes model stavlja ove tri osnovne vaspitne funkcije (zahtev, pohvala i nagrada i kritika i kazna) u jasan i recipročan odnos. Dakle, sledeći osnovnu ideju ovog modela, roditelji bi trebalo da deci svakodnevno i u približno jednakoj meri postavljaju zahteve, kritikuju ih i kažnjavaju, pohvaljuju i nagrađuju.
Kada su sve tri dimenzije u optimalnoj zoni i podjednako zastupljene, rezultat vaspitanja biće socijalizovano dete, dobro pripremljeno za samostalan život. Takođe, rezultat će biti dete koje ima pozitivnu sliku o sebi, razlikuje sopstveno biće od ponašanja, što je veoma važno za kvalitetan zivot u drustvu.
Iako nije uvek prijatno ispunjavati roditeljske zahteve, to je put do sticanja radnih navika i samostalnosti dece. Ukoliko su zahtevi preniski, dete će naučiti da i samo izbegava neprijatnost, radne navike se neće razvijati i konačno – dete će postati razmaženo. Sa druge strane, ukoliko su zahtevi previsoki i neprilagođeni, na dete se vrši preteran pritisak. Ono često nije u stanju da ispuni sve zahteve i svesno je toga, pa postaje nesigurno, a u krajnjoj liniji oseća se i inferiorno. Naći pravu meru u postavljanju zaheva deci znači poštovati princip realnosti, uvažavati dečji uzrast, sposobnosti, ali i spremnost da odgovori na zahteve.
Pohvala i nagrada
Pohvala je detetu pre svega putokaz da su roditelji zadovoljni njegovim ponašanjem, da cene njegov rad i ličnost. To je takođe način da se dete uveri da je sposobno da nešto samostalno uradi, a što jača dečije samopouzdanje i motiviše ga da prihvata nove izazove.
Dete kroz pohvalu dobija podsticaj i podršku, pa se i samo trudi da učvrsti željeno ponašanje ili da prestane sa ponašanjem koje je za roditelje nepoželjno. Neretko, takva ponašanja pretvaraju se u naviku i dete počinje samostalno da radi upravo ono što su roditelji do tada zahtevali. Nagrada je takođe efikasna ukoliko je realistična i zaista prati detetov napredak. Pri tome treba imati u vidu da nagrada ne mora i ne treba uvek da bude materijalna, već može da bude i ugodnost – nešto što dete voli, što mu prija i u čemu uživa.
Kritika i kazna
Da bismo vaspitali dete da bude osoba koja ima samopouzdanja i dobru sliku o sebi, treba da koristimo realistične kritike ponašanja. Nikada ne kritikujemo dete kao osobu! Kritikom jasno i precizno izdvajamo ono ponašanje koje želimo da dete promeni. Da bi kritika bila uspešna potrebno je detetu da kažemo šta je uradilo pogrešno, a potom da iskažemo kako bismo hteli da se ponaša. Što se tiče kažnjavanja, kao dva najprimerenija oblika kazne koriste se: oduzimanje ugodnosti i neprijatno, a korisno zaduženje.
Ukoliko je neka od pomenutih dimenzija (zahtev, pohvala/nagrada i kritika/kazna) preterano izražena ili je premalo zastupljena, vaspitni stil roditelja nije dobar. Mercedes model vaspitanja Vam pomaže da budete što bolji roditelji.
Izvor:
Milivojević, Z. i grupa autora (2008). Mala škola za velike roditelje, Psihopolis.
