Svako od nas poseduje iskustva koja utiču na način na koji posmatramo sebe, druge ljude i svet koji nas okružuje. Na osnovu tih iskustava formiraju se „bazična životna uverenja“ kako ih nazivaju neki kognitivni psiholozi.
Bazična uverenja su mišljenje koje imamo, a koje utiče na to kako tumačimo svoja iskustva. Na primer, ako neko ima bazično uverenje da je ovaj svet užasno i opasno mesto, u skladu sa tim, verovaće da kada se neko ponaša ljubazno to radi iz krajnje loših namera. Opcija da neko može biti ljubazan prema drugima, bez nekog posebnog razloga, jednostavno nije u skladu sa njegovim životnim pogledom.
Da bi smo živeli zdravijim životom, bolje razumeli i sebe i druge, veoma je važno da ovakva pogrešna uverenja, preispitamo i promenimo kako bi bila u skladu sa realnošću koja nas okružuje.
Svako na svet gleda drugačije. Dve osobe se mogu naći u istoj situaciji a imati sasvim različite interpretacije šta se zapravo dogodilo. Dakle, bazična uverenja su duboko usađene pretpostavke na osnovu kojih tumačimo sva svoja kasnija iskustva. Možemo ih posmatrati i kao naočare, svako ima svoju boju stakla kroz koju posmatra svet oko sebe.
Međutim, problem je u tome što mnogi ljudi imaju netačna bazična uverenja o sebi, drugima i svetu, koja prouzrokuju negativne posledice na kvalitet života koji vode.
Da bi smo ta uverenja promenili, prvi korak je da ih identifikujemo, a onda da im se suprotstavimo, ili potražimo pomoć stručnjaka u tome.
Najčešća negativna uverenja koja ljudi imaju o sebi su „mene je nemoguće voleti“, „glup sam“, „dosadan sam“, „ružan sam“, „nisam dovoljno dobar“ . Da li je neko od njih vaše? Obeležite ono koje jeste, a zatim navedite tri stvari koje dokazuju upravo suprotno.
Evo i razlog zašto je to veoma važno. Dakle, naše uverenje uticaće na to šta ćemo da mislimo, a zatim i kako ćemo se ponašati. Recimo, upoznali smo novu osobu i želimo da je pozovemo na kafu. Ako je naše bazično uvrenje „ja ne vredim“, naša misao će biti „zašto bi neko uopšte želeo da provede vreme sa mnom “ a postupak je da ćemo odustati od te ideje. Nasuprot tome, ako mislimo o sebi „ja vredim“, naša misao će biti „možda nam bude zabavno i zanimljivo na kafi“, a postupak da ćemo istrajati u svojoj nameri i otići na kafu. Jedna od ove dve osobe ima ispunjeniji i kvalitetniji život i lakše se suočava i sa preprekama i sa lepim stvarima.
