Dobar odnos sa detetom se gradi od prvih zajedničkih dana. Često se dešava da kako dete odrasta različite okolnosti nas udalje od njega. Nekada, uzrok tome su promene kod deteta koje teško prihvatamo, ili naša sopstvena želja da dete bude srećno na način koji mi zamišljamo kao jedini ispravan.
Tri vrste roditeljske odgovornosti
Od samog početka, ali i kada se pojave problemi, u izgradnji ili održavanju dobrih odnosa sa detetom, može pomoći primena principa odgovornog roditeljstva. Ono podrazumeva različita područja odgovornosti koje roditelj ima, a koja ne zavise od njegovih osobina ili od osobina deteta niti od toga koliko dete ima godina. Postoje tri osnovna područja odgovornosti. Prva odgovornost koju roditelji imaju je odgovornost za dobrobit i razvoj deteta, a druga je kvalitetan odnos sa detetom. Ovu vrstu odgovornosti posebno teško prihvatimo u periodu adolescencije, ali i u situacijama kada se dete ponaša na načine koje mi ne razumemo ili ne želimo da prihvatimo. Treća odgovornost je odgovornost roditelja za njihovu sopstvenu dobrobit, za brigu o sebi i sopstvenom zdravlju i zadovoljstvu u životu.
Pored osnovnih roditeljskih odgovornosti izdvajaju se i najvažniji principi tog procesa:
- pokazivanje ljubavi i brižnosti. Ovo će omogućiti detetu da oseća povezanost i pripadanje, podršku i zaštićenost. Deci je potrebno da osete našu bliskost, da primetimo kako su, da prepoznamo njihove potrebe, da ih podržimo u onome što rade. Dete koje se oseća sigurno i prihvaćeno u svojoj porodici lakše razvija samopoštovanje i veštine za zdrav i odgovoran život.
- osiguravanje strukture i vođenja. Najvažniji deo strukture i vođenja su pravila ponašanja. Pravila treba da su jasna i stabilna i da se mogu odnositi na veliki broj situacija. Vođenje podrazumeva i doslednost odrasle osobe da bi je dete doživelo kao nekoga na koga može da se osloni. Odnosi se i na postavljanje zahteva detetu, ali i dosledno nagrađivanje i kažnjavanje u koliko se pravila ne poštuju.
- poštovati dete kao osobu. Dete je jedinstvena osoba koja samim svojim postojanjem, isto kao i mi, zaslužuje uvažavanje svoje individualnosti. To znači da dete ima pravo i potrebu da ga doživljavamo i poštujemo kao osobu sa sopstvenim mislima, osećanjima, dostojanstvom.
- omogućiti osnaživanje. Jedna od uloga roditelja je i da stvara uslove koji će omogućiti detetu da razvije samopouzdanje. To pre svega znači prepoznati jake strane deteta, osobine i veštine, a potom i stvarati situacije koje će mu pomoći da se samoostvari, kao i da doživi sebe kao uspešnog. Značajan deo osnaživanja deteta sastoji se od postupnog omogućavanja sve veće samostalnosti, koja uključuje poverenje da mnogo toga (i što su stariji sve više ) mogu sami, podržavanje u samostalnom obavljanju raznih zadataka.
Nekada je odrastanje period kada su dobri odnosi između mlade osobe i roditelja više izuzetak nego pravilo. Često „zahvaljujući“ roditeljskim predstavama o tome kako dete treba da se ponaša i detetovog ponašanja koje se razlikuje od očekivanja roditelja dolazi do problema u uzajamnoj komunikaciji. Roditelji i deca se ljute, pokušavaju da vrše pritisak jedni na druge, a ako njihove želje ostanu neispunjene to može samo produbiti nerazumevanje i obostrano nezadovoljstvo.
Samostalno ili uz nešto podrške možemo pokrenuti svoje roditeljske potencijale i biti sigurniji i zadovoljniji u svom odnosu i komunikaciji sa detetom.
