Postoje različiti načini da roditelji izađu na kraj sa problematičnim ponašanjem deteta, inatom, ratobornošću i drugim problemima discipline. Takođe, postoje pozitivni načini da se nauči razlika između adekvatnog i neadekvatnog ponašanja i time pomogne detetu da nauči važne lekcije koje će mu pomoći da vodi zadovoljniji život.
Glavna strategija ka tom cilju je da se roditelj unapred pripremi za neadekvatno ponašanje deteta. Što više pažnje roditelji posvete planiranju metoda disciplinovanja, to će biti lakše da izađu na kraj sa postupcima deteta. Možemo reći da je većina dece neposlušna na isti način i kada roditelji unapred isplaniraju metode za izlaženje na kraj sa neadekvatnim ponašanjem, sigurno će dobiti dobre rezultate.
Pravila i rutine
Dakle, ključ je u disciplini uz pomoć koje se razvija samokontola i karakter. Dobro osmišljena pravila i rutine, pomažu roditeljima da ostanu dosledni u svakodnevnoj komunikaciji i interakciji sa detetom. Njihovom primenom pomažemo deci da imaju orjentir i time sprečavamo mnoge situacije koje mogu dovesti do neadekvatnog ponašanja. Kada deca tačno znaju šta se od njih očekuje, verovatno, da će se ponašati na adekvatan način.
U mom dosadašnjem radu, čula sam od roditelja da ovu ideju procenjuju kao jako dobru, ali i istovremeno tešku za sprovođenje. Međutim, ne mora da bude tako. Ono što je izvesno, jeste da je potrebno neko vreme i strpljenje. Za početak, treba definisati dobra pravila, koja će omogućiti da ne morate iz dana u dan da se borite sa gomilom malih problema.
Bitne stavke u procesu postavljanja pravila
1. korak – napravite spisak neadekvatnog ponašanja u vašem domu. Pratite tokom dana šta se to dešava, a po vašoj proceni spada u neadekvatno ponašanje (tuča, neurađeni domaći, neobavljene kućne obaveze…)
2.korak – formulišite jednostavna pravila za tri-četiri prve situacije. Dobro je započeti sa manjim brojem pravila iz više razloga. Kao prvo, lakše ćete ih sprovesti. Kao drugo, prosto je nemoguće smisliti pravilo za svaki problem koji se pojavi, to bi zahtevalo svesku, a to bi i vas i vašu decu dovelo do ”ludila”. Kao treće, tako ćete se fokusirati na zaista važne segmente.
3.korak – odredite odgovarajuće posledice za kršenje svakog pravila. Ono što je važno, jeste da posledica mora biti na neki način povezana sa neadekvatnim ponašanjem, jer na taj način omogućava detetu da nauči lekciju. Na primer, ako dete ostavi bicikl napolju, iako mu je rečeno da ga skloni u garažu, ne može da ga vozi sledećeg dana. Kada jedno dete udari drugo, daleko više ima smisla kazna u vidu tajm-auta nego mu zabraniti da gleda televiziju. Ukoliko dete slomi igračku svog brata, da mu je nadoknadi od džepaca i slično.
I ono što je važno, pravila i posledice primenjivati dosledno. Deca će uvek testirati roditelje da provere da li stvarno misle to što kažu. Ako se roditelji predaju i odustanu od svojih zahteva, dete će naučiti da su njihove reči prazne pretnje i da ih slobodno mogu ignorisati. Deca će, takođe, isprobavati razne tehnike da vas nateraju da odustanete: plakanje, moljakanje, obećavanje, durenje. Ako ostanete dosledni, pridržavate se postavljenih pravila i stičete rutine, vaše dete će prestati da esperimentiše i testira.
Veoma je lepo iskustvo kada nešto kažete svom detetu, a ono vas posluša i ne svađa se sa vama. U početnim fazama korekcije detetovog ponašanja, takve situacije zaslužuju pohvalu od strane roditelja. Nekim roditeljima pozitivan odgovor deteta može delovati čudno. Zato je važno da odustanete od prazne priče i da delate – bićete iznenađeni rezultatima.
Izvor:
Pentli, E. (2008). Roditeljska moć. Novi Sad: Psihopolis Institut
