Većina od nas nije spremna da sluša. Mnogo smo uspešniji u razmišljanju i govorenju. Da naučimo da slušamo možda će nam biti podjednako teško kao da naučimo neki strani jezik, ali je to neophodno ukoliko želimo da uspešno prenesemo poruku.
Napisane su mnogobrojne knjige na temu razvijanja sposobnosti slušanja, a principi koji se ponavljaju u većini od njih odnose se na sledeće principe:
• Neverbalna komunikacija – Važno je gledati svoga sagovornika u oči dok vam se obraća. To pomaže da misli ne odlutaju i dokazuje da on uživa vašu potpunu pažnju.
• Pažnja – Nemojte raditi nešto drugo dok slušate svog sagovornika. Kvalitetno vreme znači posvećivanje nepodeljene pažnje sagovorniku. Ako gledate televiziju, čitate ili radite nešto drugo što ne možete odmah prekinuti, kažite to otvoreno – “Znam da želiš da razgovaramo i priznajem da sam zainteresovan za razgovor, ali u ovom trenutku ne mogu da ti posvetim svoju punu pažnju”.
• Osluškivanje osećanja sagovornika – Postavite sebi pitanje: “Кakva osećanja proživljava sada moj sagovornik?” Ako smatrate da znate odgovor, uverite se u to. Na primer: “Čini mi se da si ljut što sam zaboravio….!?” To će vašem sagovorniku pružiti priliku da izrazi svoja osećanja, da ih prepozna i verbalizuje. Istovremeno će mu pokazati da pažljivo slušate šta vam on govori.
• Pratite govor tela svoga sagovornika – Stisnute šake, drhtave usne, namršteno čelo i šetanje pogleda mogu vam pružiti podatke o osećanjima vašeg sagovornika. Ponekad govor tela šalje jednu poruku, a njegove reči drugu. Zatražite objašnjenje da se uverite koja je poruka ispravna.
• Prekidanje sagovornika – Nedavna istraživanja su pokazala da prosečan čovek sluša samo sedamnaest sekundi pre nego što upadne u reč svome sagovorniku i iznese svoje ideje. Ako nekom poklanjamo nepodeljenu pažnju važno je uzdržati se od opravdavanja ili optuživanja, odnosno od nekritičnog iznošenja svojih stavova. Cilj nije da dokažemo svoje mišljenje, ni da demantujemo svoga sagovornika. Cilj je da ga shvatimo! Cilj je da ga aktivno slušamo i promišljamo o rečima koje nam upućuje.
